Sa zida kuca sahat kućica

Iz nje iskače tica kukavica

Frtaljaste glave kljuna povijena

Nalik na lešinara

Smrt nadvišena

 

Ona znade kom kraj dođe kade

Pjeva pjesmu o propasti sveta

Po postojećim pojanjima

Na tuđim poljima

Propasti se tuđom naslađiva

 

Na novim satovima što vise na zidu

Iskače čovek ko naki biće

Duga pidžama svog ga pokriva

Na leđima mu krila ka tica

A u ruci mu truba počiva

Naslonjena na lice bez reljefa

 

Biće ko veli

on zna kad je vrijeme čemu

zamena za kukavnu ticu

uništiteljku namesnicu

 

nasilja se namnožiše svaka

pravdanja to je tradicija taka

bezmudra Pravda dželata hrani

koji je za uzvrat bezdušjem brani

 

Izdajstvo se ka vrlina čuva

Ispravnost posta slepa i gluva

Ljubav se slabošću zove

Ulizištvo i robstvo vrlinom

Pričešće u slavu Tvorca

Vrši se krvlju a ne vinom

 

I to je mudrost od pamtiveka

da Kain nasiljem propast tvori

kasapin strahom narodom vlada

on angel bolji od originala

bezlična sjena ognjenog gada

 

Obični sluga a ne vlasnik

Kukavičjem parazitu glasnik

Zaražen moćima zarazu širi

Bolest i propast za vas svet živi

Čuvar vjere naopake

Pronositelj zle kobi sile opake

Laž mu je dika ubistvo snaga

Kricima žrtvi hrani gada

Kog Bogom jedinim naziva

Što čeljad proždire smrt priziva

Žrtveni prinos dželatske ruke

Sebi u dupe taocu muke

 

I tom nasilju nad svetom celim

Kraj dođe silom skladom nebeskim

Uzročnici su paraziti

Od sveg života skroz različiti

Nesposobni za život u miru

Prednosti daju svakom vampiru

Kome je hrana krv od žrtava

Koju muze u slavu smrti

Pijavice ljigava gamad

 

Dođe im kraju herojski rod

U večnu propast

Podrivača proćera herojski narod

Tvorcu i skladu Nebesa i Zemlje

Na dugovečnost zdravlje i čast